Vasiona
Sve
sto postoji i sve sto vidimo oko sebe pripada vasioni. Naša planeta,
sve na njoj, od bakterija do ogromnih zgrada, od čestica prašine do
ogromnih zvezda i planeta, sve su to delovi vasione. Njoj pripada čak i
prazan prostor.
Vasiona je nezamislivo prostrana: proteže se
na milijarde i milijarde kilometara. Razdaljine u vasioni su ogromne pa
se za merenje udaljenosti koristi posebna jedinica mere. To je
svetlosna godina, ili razdaljina koju svetlost pređe za godinu gana
krećući se brzinom od oko 300 000 kilometara u sekundi: oko 9 460 528
405 000 kilometara. Najbliža zvezda Zemlji (posle Sunca), Proksima
Kentaura, udaljena je 4,2 svetlosne godine. Najudaljeniji objekti u
vasioni za koje znamo udaljeni su od Zemlje više od 13 milijardi
svetlosnih godina.
Skoro sva materija u vasioni se nalazi u
galaksijama, ogromnim masama zvezda, gasa i prašine. Verovatno postoji
oko sto milijardi galaksija, a svaka od njih sadrži stotine milijardi
zvezda. Galaksije su grupisane u džinovske magline galaksija koje se
nazivaju superjata. Ona se prostiru po vasioni kao neka mreža,
sačinjena od vlakana i čvorova. Između njih se protežu ogromni prazni
prostori.
Sama superjata sastoje se od manjih galaktičkih
jata. Jedno od njih, jato sastavljeno od oko tridesetak galaksija,
naziva se Lokalna grupa. Ovde spada i galaksija Mlečni put, prostrana
grupa zvezda čiji položaji obrazuju spiralu, kojoj pripada i naša
lokalna zvezda, Sunce.
Astronomi su utvrdili da se galaksije
međusobno udaljavaju velikom brzinom. To znači, po teoriji velikog
praska, da su one, nekada davno, bile blizu jedna drugoj. Prema toj
teoriji, vasiona ima svoj jasni početak, a možda ima i svršetak.