Crne rupe
Crne
rupe su najčudnija pojava u svemiru. Niko nikada nije video ni jednu od
njih, ali je većina astronoma ubeđena da one postoje. To su
majušni prostori u vasioni okruženi silom gravitacije tako jakom da im
ništa, čak ni svetlost, ne može pobeći.
Sva tela u vasioni
poseduju silu gravitacije, silu koja privlači druge objekte prema
njima. Što je predmet masivniji, to je jača njegova gravitaciona sila i
teže je izbeći je. Raketa upućena sa Zemlje mora da leti brzinom od 40
000 kilometara na sat da bi izbegla gravitacionu silu Zemlje. Sunce je
više hiljada puta masivnije od Zemlje, tako da bi raketa trebalo da
leti mnogo brže: preko dva miliona kilometara na sat. Ako bi se radilo
o predmetu koji je mnogo veći i gušći od Sunca, brzina bekstva bi
trebalo da bude jednaka brzini svetlosti.
Gde bi se mogao
naći predmet takve gustine? Zvezde koje su deset puta teže od Sunca
sagorevaju svoje gorivo za mnogo kraće vreme, za nekoliko miliona
godina, u poređenju sa deset milijardi godina potrebnih Suncu. One se
razviju u masivne superdžinove pre nego što se raspadnu kao supernove.
Jezgro supernove se za nekoliko sekundi zgusne u maleno, super gusto
telo koje se naziva neutronskom zvezdom. Ako je teška tri puta više od
Sunca, još se više zgušnjava. Za udaljavanje od nje, brzina bekstva bi
morala da bude jednaka brzini svetlosti. Svaki svetlosni zrak bi bio
ponovo uvučen u jezgro, i zato je to telo nevidljivo: crna rupa.
Albert
Ajnštajn je došao do drugog načina da objasni kako se prostor, svetlost
i materija ponašaju u blizini crne rupe. U svojoj opštoj teoriji
relativiteta iz 1915. godine, Ajnštajn je pretpostavio da će sila teže
jednog objekta dovesti do ''krivljenja'' svemirskog prostora. Masivni
predmeti stvaraju ''udubljenje'' u prostoru u koje upadaju svetlost i
materija. Što je gušći objekat veće je ''udubljenje''. Crna rupa,
najgušći objekat koji postoji, stvara tako duboko udubljenje da iz
njega ništa ne može da pobegne.