Promenjive zvezde


Ni jedna zvezda nema konstantan sjaj. Ipak, i u dugim vremenskim intervalima kod najvećeg broja zvezda nema promena sjaja. U tom smislu podela na stacionarne (nepromenljive) i promenljive zvezde je sasvim uslovna, zato što je granica promene sjaja, kao kriterijum podele, postavljena proizvoljno. Kada se kaže promenljive zvezde, misli se na one zvezde koje svoj sjaj menjaju toliko da se njegova promena može pouzdano izmeriti.

Promenljive zvezde se mogu podeliti, prema obliku promene sjaja, na pravilno promenljive (ili pulsirajuće), polupravilno promenljive i nepravilno promenljive i, kao krajnji slučaj, kataklizmatički ili eruptivno promenljive zvezde.

Pulsirajuće promenljive zvezde imaju pravilne periode promene sjaja. Prema tipičnoj zvezdi d-Cephei, koja je prva otkrivena, često se cela grupa ovako promenljivih zvezda naziva cefeide. Nepravilno promenljive zvezde za veoma kratak vremenski period mogu da povećaju sjaj za nekoliko zvezdanih veličina, a potom sjaj lagano opada. Ove zvezde pripadaju rasejanim jatima. Nove zvezde karakteriše brza promena sjeja za samo nekoliko dana, uz kasnije sporo varirajuće opadanje sjaja. Utvrđeno je da većina periodičnih novih potiče od bliskih dvojnih zvezda. Procenjuje se da u našoj galaksiji godišnje nastane oko 35 novih. Supernove zvezde u galaksijama (a to znači među milijardama zvezda) pojavljuju se u proseku jednom u 20 do 400 godina, zavisno od tipa galaksije. Takve zvezde mogu da povećaju sjaj desetak miliona puta. Za sve vreme erupcije, povećanja sjaja, izrađuje se ogromna količina energije. Do eksplozije dolazi u slojevima zvezde koji su bliži površini. Prilikom eksplozije supernove mogu nastati neutronske zvezde kada se unutrašnji deo zvezde pretvozi u telo u kome su atomi razoreni, a protoni i elektroni stopljeni u neutrone.



Search