Božićni običaji


Kada se slave?
Badnji dan i Božić, slave se 24, i 25. decembra po starom tj. 6. i 7. januara po novom kalendaru.To je praznik cele porodice i ona je tokom prazničnih dana obično na okupu. Za ovaj praznik vezani su lepi božićni običaji i ovi praznici se kod Srba najsvečanije proslavljaju.


"Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Ta činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima i obredima. Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Sve je to izrađeno u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!"

Običaji na Badnji dan
Božićni običaji i praznovanje počinju badnjim danom tako što domaćin rano ujutru odlazi da iseče badnjak - najčešće hrastovo drvce. Na badnji dan se posti a uveče se pali badnjak. Takođe na ovaj dan
se ništa ne iznosi iz kuće, obeduje se na slami, jedu se posna jela. Tu je još paljenje badnjaka i unošenje slame i prostiranje slame po podu, uz kvocanje i pijukanje, pa badnjedanska večera na podu, simbolika sveća, oraha, meda, vina, svenoćnog bdenja u išćekivanju Božića.

Običaji na prvi dan Božića
Na prvi Božićni dan unosi se nenađeta vode i dočekivuje položajnik. Odlazi se u crkvu na službu i pričest, i nakon posta na ovaj dan se jede i prvi mrsni doručak. I za ovaj su vezani razni božićni običaji koji se donekle razlikuju po regionima. "Prvi dan božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici. "

Slavljenje Božića kod različitih naroda
U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika. Tako je u Rusiji običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče a zatim sledi specijalna večera bez mesa. Zanilmljivo je da pravoslavci u Siriji i Egiptu božić proslavljaju slično kao i Rusi, jer su upravo ruski sveštenici doneli pravoslavlje na Bliski istok i u Afriku.

U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar deca na badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat budu počašćeni slatkišima ili novcem. Sličan običaj postoji i kod nas.

U Bugarskoj se za badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.

U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera. Prisutan je običaj unošenja snopa pšenice u domaćinstva koji je sličan našem običaju donošenja slame. Ovaj običaj se u Ukrjajini naziva diduh (dedin duh) i simbolizuje pretke i želju da godina dobro rodi.

U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenca) ali se prase žrtvuje na dan svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar) a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Posebnost rumunske božićne trpeze čini "kozonaši" - kolač sa grožđicama i lješnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.

U Makedoniji, običaji su slični našim ali dečije pevanje božićnih pesama od vrata do vrata, koje nazivaju kolede pada 5. januara. Dan kasnije, na badnje veče sledi unošenjena kućno ognjište donosi božićnog drva - "badnik". Drvo se pre toga iseče na tri dijela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dijela u kuću unese otac..

U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.

Izvori:
http://www.spc-innsbruck.at/radnaverzija/vera_i_obicaji/obicaji/vio_bozicni_obicaji.htm
http://www.obrenovac.org/crkva/bozic/o_bozicu.htm
http://www.spcportal.org/index.php?pg=1110&lang=srl
http://www.glassrpske.com



Search