Narodno neimarstvo i graditeljstvo

Narodno graditeljstvo podrazumeva nekoliko tipova kuća sa specifičnim načinom građenja koje se baziralo na vekovnom iskustvu. Dela narodnog neimarstva prilagođena su životu,radu i sredini,što se vidi u organizaciji prostora seoskih kuća i pomoćnih objekata i umetnički osmišljenim unutrašnjim i spoljašnjim delovima i detaljima.

     Kada je graditelj započinjao gradnju određenog objekta polazio je od procene klimatskih prilika i prirode tla.Neimar je koristio kao građevinski materijal ono što je mogao pronaći u okruženju (na primer,kamen,drvo,zemlja).Od značaja su bile prilike u privredi,zanimanje i način života stanovnika i društvene okolnosti.Ako bismo posmatrali izgled kuća polazeći od juga i jugozapada prema severu uočili bismo nekoliko tipova kuća. Područje golog krasa obuhvata severnodalmatinske predele Kninske krajine,istočne Hercegovine,deo Crne Gore i Crnogorsko primorje. Ovaj pojas zove se još i dinarski.U ovom pojasu kuće se grade od kamena,jer je kamen lako dostupan graditeljima.Na ovako sagrađenim kućama često bi i krov bio od kamena,tj. kamenih ploča.U planinskim i šumovitim krajevima (zapadni deo Srpske krajine i Bosne,istočni delovi Crne Gore,zapadna Srbija) kuće su se gradile od drveta.To su brvnare sa zidovima stvorenim od brvana i visokog krova pokrivenog daščanom šindrom.U južnim,središnjim i istočnim delovima Srbije gde nema mnogo šuma primenjivalo se kombinovano građenje,pa su kuće imale ''kostur'' od drveta koji se ispunjavao lakšim materijalom i blatom.Ove kuće su poznate kao ''bondručare'' ili moravske kuće. Na severu u Vojvodini,Baranji i delu Slavonije kuće su građene od naboja (nabijene zemlje) ili ćerpiča (nepečene cigle) – panonske kuće.Ovakvo rešenje sasvim je bilo prihvatljivo s obzirom da je zemlja u ovim krajevima najpodesnija za oblikovanje.

     Za sve navedene tipove kuća karakteristična je organizacija prostora u vidu ''kuće'' s ognjištem i sobe,ispred kojih se može sagraditi trem.Okućnicu predstavljaju pomoćne privredne zgrade,pri čijoj su gradnji narodni graditelji ispoljavali smisao za organizaciju životnog i privrednog prostora. U daljem vremenskom toku svi osnovni tipovi kuća razvijali su se u složenije i vizuelno bogatije oblike,jer su graditelji ispoljavali kreativnost u rešenjima odrećenih objekata,što nije bio slučaj s kućama od naboja u ravničarskim krajevima. S nametnutim planskim razvojem kuće u Vojvodini,Podunavlju i Posavlju i pored lokalnih osobenosti uglavnom su od kraja 18.veka pa nadalje poprimale izgled karakterističan za čitavu Panonsku ravnicu srednjoevropskog prostora,što je doprinosilo njihovom univerzalnom obeležju.U svim tipovima kuća skladno su povezani spoljnji izgled i unutrašnja oprema kuće.Potreba da se kuća,u kojoj se odvijao čitav društveni,proizvodni i običajni životni ciklus,dopuni i ulepša različitim oblicima i bojama ogledala se u profilisanim konsrtuktivnim podupiračima,lepo osmišljenim dimnjacima,prozorima i vratnicama.Na primer,u dekorisanju panonske kuće veliku važnost imao je krovni zabat,koji je često oslikavan motivom sunca,a ukrašavanje brvnare podrazumevalo je ugrađivanje lučno povijenog debla iznad vratnica. Na moravskim kućama dominiraju svetli svodovi - lukovi u prostoru trema koji se skladno slivaju sa prirodnim okruženjem kojim dominira zelenilo.

     Na narodno graditeljstvo uticale su različite istorijske,privredne i kulturne okolnosti,a ono je okončano pre nekoliko decenija.Arhitektonska vrednost ovih građevina je velika; sa drugim tvorevinama tradicionalne kulture predstavlja element kulturne baštine Srba.