Životno osiguranje

Životno osiguranje najčešće znamo kao osiguranje za našu porodicu u slučaju smrti. Ipak, postoje i oblici osiguranja koji su ujedno i štednja i životno osiguranje. To znači da bi se u slučaju smrti osiguranika novac isplatio porodici a u slučaju da je osiguranik živ u trenutku isteka polise životnog osiguranja, novac se isplaćuje njemu.

Kad počne da uplaćuje novac, osiguranik ugovara osiguranu sumu i vreme kad će taj novac da počne da mu se vraća (polise životnog osiguranja obično su na 10 do 25 godina, a oni koji uplaćuju treba da imaju između 14 i 65 godina).Osiguranik, takođe, unapred zna iznos koji će imati po isteku perioda uplaćivanja.

Životnim (rentnim) osiguranjem bave se osiguravajuća društva i njihovo poslovanje regulisano je Zakonom o osiguranju. Novac nije, kao kod privatnih penzija, fizički izdvojen od društva koje tim novcem upravlja, a uslučaju stečaja osiguranici novac naplaćuju iz stečajne mase.

Zanimljivo je i da se za vreme uplaćivanja, polisa životnog osiguranja kao hartija od vrednosti može da se koristi kao hipoteka prilikom uzimanja kredita od poslovnih banaka.

Ljudi uplaćuju različite oblike štednih životnih osiguranja da bi na organizovan i efikasan način obezbedili sebe i svoju porodicu. Najčešći oblici životnog osiguranja su:
- Mešovito osiguranje (za slućaj doživljenja ili smrti)
- Riziko-osiguranje (samo za slučaj smrti)
- Osiguranje života sa novčanom naknadom za invaliditet i bolničke dane
- Osiguranje života sa osiguranjem za slučaj nastupanja težih bolesti
- Osiguranje za školovanje dece

povezana tema, sajt: Životno osiguranje