Ajefelova kula

Ajfelova kula je do danas ostala predmet rasprave o njenoj lepoti ili ružnoći? Ostavljajući različite ukuse po strani, turistički promet koji Pariz ima, velikim delom zahvaljujući ovoj gradjevini, je ogroman, a njena popularnost u svetu još više govori u prilog velikom značaju ove gradjevine za Francusku. Kamen temeljac za izgradnju Ajfelove kule je postavljen 6. januara 1887. godine u Parizu. Tome su prethodile bučne rasprave, peticije, sastanci i konferencije. Na jednoj strani su bili protivnici izgradnje koji su ovo proglašavali estetskim samouništenjem, a na drugoj pristalice, koje su ukazivale više na ekonomski značaj u pogledu zapošljavanja velikog broja radnika, a manji deo njih na kulturni i turistički značaj gradjevine.

Kula je završena 31. marta 1889. godine, tačno za veliku Svetsku izložbu. Ona je visoka 300 metara i 56 cm, ima oblič četvorougaone piramide, teška je preko 7.000 tona i sva je od gvoždja. Njeni pojedinačni delovi su radjeni u radionicama i kasnije su svi delovi, njih 15.000 spojeni u prelepu celinu. Ministar trgovine Francuske je odlučio da se pisma svih poznatijih ličnosti koje su bile protiv izgradnje kule, postave u njenom dnu. Ovo pomalo rugajuće delo se pokazalo kao odličan marketinški potez, jer se u velikoj meri povećalo broj posetilaca posle njega.

Kako su posle izložbe ojačali glasovi onih koji su bili protivnici postojanja kule, umalo nije razmontirana 1909. godine. Održala se zahvaljujući vojnim potrebama, jer je korišćena za potrebe komunikacije. U to vreme, ovo je bila najviša gradjevina sveta. Epitet najviše gradjevine sveta kula je izgubila posle četrdesetak godina, ali je i dalje ostala jedno od najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja civilizacije.

Aleksandar Gistav Ajfel, projektant kule, je proračunao da kada bi se ova kula smanjila na 30 cm težila svega 7 grama. To pokazuje jedan zanimljiv paradoks: i pored ogromne težine, i pored toga što je sagradjena od gvoždja, ovo je najlakša velika gradjevina sveta.

Kula sagradjena od gvoždja ima jednu veliku manu – podložna je koroziji. Da ne bi zardjala spolja, svakih sedam godina se farba. Za jedno farbanje piramide se potroši blizu 40 tona farbe.

Danas je kula viša za 190 metara zahvaljujući telekomunikacionim kompanijama, koje koriste ovu visoku gradjevinu za prenos svojih signala. Pored njih kula se finansira i povremenim postavljanjem reklama u odredjenim delovima, ali i od karata koje plaćaju oni koji ulaze u nju.

O turističkom i kulturnom značaju kule je suvišno i govoriti. Dovoljno je pomenuti da je ovo jedan od glavnim simbola, ne samo Francuske, već i cele Evrope.
photo by Rudiger Wolk, Creative Commons licence