Indijski okean
Indijski
okean je treći po veličini na svetu. Nalazi se izmedju Afrike, Azije i
Australije i upola je manji od Tihog okeana. Indijski okean je
pozornica monsuna. Monsuni su vetrovi koji dva puta godišnje menjaju
pravac. Od marta do septembra duvaju sa mora na kopno, a od oktobra do
februara sa kopna ka moru. Promenom pravca vetrova nad okeanom nastaju
orkani (velika bura), koji mogu biti opasni za brodove.
Promena
pravaca strujanja vode je jedinstvena osobenost Indijskog okeana. U
severnom delu, vodena strujanja tokom leta teku u pravcu kretanja
skazaljki na satu, a zimi obrnuto. U južnim delovima okeana je slika
upravo suprotna. U Indijskom okeanu često dolazi do promene slanosti
vode, zbog velikih reka koje se ulivaju u njega i unose ogromne
količine slatke vode. Na primer, Gang donosi vode nastale otapanjem
snega sa Himalaja. Takve promene prilično negativno deluju na sav živi
svet u ovom okeanu.
Indijski okean je poznat po lepoti
svojih živopisnih ostrva i bistroj vodi. U centralnim delovima okeana
su rasuta koralna ostrva: Maldivi, Sejšelska ostrva, Komorska ostrva...
Ova ostrva nastala su graditeljskom delatnošću kolonija korala,
nastanjenih na padinama nekadašnjih podmorskih vulkana. Najlepša
koralna ostrva su Maldivi, smešteni jugozapadno od Šri Lanke. Na ovim
čudesnim ostrvima tlo je prilično neplodno. Ipak može se živeti od
ribarenja, jer su vode oko koralnih sprudova bogate ribom. Naravno, tu
je i turizam, zbog koga sve traženiji korali polako nestaju.