---

Iako se zove džinovska vidra, ovo nije najveća vrsta vidre. Morska vidra je u proseku teža par kilograma od džinovske. Dužina tela džinovske vidre je od 96 do 123 cm, a težina se kreće oko 30 kg. Koža džinovske vidre je crne ili tamnosive boje, a u predelu vrata se nalaze bele pege, koje su jedinstvenog oblika kod svakog primerka. Jak rep koristi džinovskim vidrama za plivanje. Pored toga, prsti na nogama, koji su medjusobno povezani tankom kožom, služe kao vesla u vodi.

Džinovska vidra je društvena životinja i živi u grupama. Grupe najčešće imaju 8 članova. Svi članovi grupe vode računa o mladuncima. Takođe su veoma glasne i imaju veoma složen sistem komunikacije koji naučnici pokušavaju da razjasne.

Ove vidre su aktivne preko dana. Veći deo vremena provode na kopnu, ali u blizini voda. U vodi najveći deo vremena provodi u lovu. Hrane se ribama, zmijama i kaimanima. Džinovske vidre važe za najveće neprijatelje životinja u brazilskim šumama. Poznato je da napadaju čak i anakonde. Jedini neprijatelji džinovske vidre su lovokradice.

Naseljavaju tropske šume Južne Amerike u basenu Amazona. Smatraju se ugroženom vrstom od 1999. godine. Najviše ovih životinja je ubijeno 50-tih i 60-tih godina prošlog veka kada su ove životinje ubijane zbog svog krzna.

Džinovska vidra je veoma ugrožena životinja. U svetu je ostalo svega oko 5.000 primeraka ove vrste. U zatočeništvu se retko mogu naći, ali je to najbolja prilika da se podrobnije istraži njihov način života. photo by Renaud dAvout dAuerstaedt

---