Jedna
od najšarenijih i najatraktivnijih vrsta za posetioce zooloških vrtova
u porodici šumskih antilopa je, svakako, bongo antilopa. U Africi
postoji verovanje da će čovek ako dodirne bongo antilopu ili jede njeno
meso imati teške grčeve. To je razlog što ljudi ne love ove životinje. Bongo
antilopa je visoka od 110 do 140 cm. Pravilo je da su mužjaci veći i
krupniji od ženki. Njihova težina se kreće od 240 kg do čak 400 kg, dok
ženke teže izmedju 210 i 240 kg. Primerci ove vrste imaju krupne oči,
kratku dlaku, koja pokriva celo telo i koja se kreće od bele, preko
oker, do braon boje. Bongo antilopa ima poprečne pruge bele boje po
telu. Još uvek se ne može sa sigurnošću reći koliko dugo žive ove
antilope. Bongo antilope spadaju u najkrupnije antolope koje žive u šumama Afrike, vešto se kriju od svojih neprijatelja i iz tog razloga i naučnici o njima malo znaju. Zanimljivo za ovu vrstu antilopa je da i mužjaci i ženke imaju rogove.
U zoološkim vrtovima dostižu starost od 20 godina, ali veruje se da u prirodi žive i duže. Bongo je najveća šumska antilopa. Razvijene i fleksibilne noge im omogućavaju da visoko skaču, ali pored toga, ove antilope će pre obići prepreke na putu.
Bongo je aktivan danju i hrani se lišćem, travom, cvećem, cerealijama i sličnim biljem. Ova vrsta antilopa često jede izgorelo drvo, koje je udario grom. Smatra se da tako prikuplja minerale i soli za svoj organizam. Najveća opasnost za bongo antilope su leopardi i hijene, kojima su bongo antilope poslastice.
Bongo antilopa živi u šumama u Centralnoj Africi. Žive na krajevima šuma i veoma su skrovite životinje. To je jedan od razloga zbog kojih ih naučnici nisu dovoljno upoznali. U toku su brojni programi u Africi i u zoološkim vrtovima za istraživanje i upoznavanje ovih životinja.