Lešinar ptica


Lešinar ježivotinja prilično neprijatnog imena ima veoma čudan način ishrane, po kome se i zove tako. Naime, osnovna hrana ove ptice je uginula životinja. Sve vrste lešinara se dele u dve velike grupe ? lešinari starog sveta i lešinari novog sveta. Ova podela bazira na podeli kontinenata (stari i novi svet).

Visina lešinara se kreće od 60 cm do 1,4 m. Postoje, dakle, vrste koje gotovo i ne liče na grabljivicu, ali ima i onih koji svojim izgledom uplaše i najhrabrije. Vid ove životinje je neverovatno razvijen. U stanju je da primeti leš dužine jednog metra sa više od 6 km. Karakteristika većeg broja vrsta je ogoljena glava i vrat, dok je ostatak tela pokriven perjem. Zakrivljen kljun i oštre kandže su takodje karakteristike ovih vrsta ptica. Prosek životnog veka lešinara je 18 godina, ali pojedine vrste žive i do 50 godina.

Većina vrsta lešinara kada ugleda žrtvu ili leš životinje počinje da kruži oko njega. Onda se spušta i napada ili se hrani, ako je u pitanju leš. Lešinari vrlo retko jedu ostatke tela uginule životinje, već nabijaju glavu duboko u telo i jedu ostatke hrane iz organizma životinje. Neki lešinari se hrane i gušterima, insektima i manjim pticama. Postoje opet vrste koje se hrane kostima uginule životinje. Zanimljivo je da su lešinari tihi dok nadleću žrtvu, a veoma glasni kada se spuste i vode medjusobnu borbu oko plena. Čak je verovatnije da se različite vrste lešinara neće boriti oko istog plena, jer se hrane različitim delovima uginule životinje, dok to nije slučaj sa istom vrstom lešinara. Lešinari su veoma temeljni u svom poslu i u roku od pola sata od uginule životinje ostane samo skelet, a nekada čak ni to (ako su u pitanju vrste koje jedu kosti).

Lešinari se pare jednom godišnje. Ženka snese uglavnom jedno jaje, čiji period inkubacije traje oko 50 dana. Kada se izleće mladunac, oba roditelja preuzimaju svoje obaveze oko njegovog podizanja. Mladunac je spreman za poletanje tek sa četiri meseca, a do tada je potpuno zavisan od roditelja.

Lešinar gradi gnezdo od lišća i grančica. Gnezda su locirana na drveću i na grebenima, a jednom napravljeno gnezdo može da traje nekoliko godina.

Ugroženost nekih vrsta lešinara potiče od uništenja njihovih staništa, ali i od njihovih sopstvenih grešaka. Naime, dešava se da lešinari pojedu ostatke uginule životinje koju su napale ozbiljne patogene bakterije, te se bolest prenese na njih i oni uginu.

Žive u planinskim predelima, savanama i svim predelima koji su otvoreni. Naseljavaju Evropu, Aziju, Afriku i Severnu Ameriku. Prelaze velike udaljenosti u potrazi za hranom.

Neke vrste lešinara su ugrožene i zaštićene nacionalnim zakonodavstvom. Vrše vrlo važnu ekološku funkciju čišćenja ekosistema od ostataka uginulih životinja.




Search