Gojaznoste se proširila i naEvropu
Nezdrava hrana uzrokuje gojaznost, bolesti srca i krvnih žila, dijabetes, moždani udar, odredjene vrste raka itd. Sve donedavno Evropljani su ismevali Amerikance kao "debelu naciju". Medjutim, epidemija gojaznosti ubrzo se tiho ušunjala i na Stari kontinent.
Statistika-gojaznost u Evropi
Procenjuje se da je danas 25 odsto dece u Evropskoj uniji gojazno i ta se brojka svake godine povecava za oko 400.000. Prema nedavnim istraživanjima u Italiji, cak je 36 odsto dece predebelo ili gojazno, a slicna je situacija u Velikoj Britaniji, Španiji, Nemackoj...Svako cetvrto dete u Evropskoj uniji ima ozbiljnih problema s debljinom, a medju glavnim uzrocima takve situacije su i velike "fast fud" kompanije, ciji je marketing usmeren upravo prema najmladjima. "Stvari su gore od naših najcrnjih predvidjanja", izjavio je Filip Džejms, predsednik Medjunarodne radne skupine za gojaznost te dodao: "Širenje ove epidemije ide sve bržim tempom i potpuno je izvan kontrole".
Uztoci gojaznosti
Naravno, radi se o vrlo složenom problemu koji je posledica modernog stila života u razvijenim zemljama, hiperpotrošackog mentaliteta, stresnog tempa svakodnevice i još mnogo toga... Ali uloga proizvodjaca nezdrave hrane i njihovih marketinških strategija u povecanju broja obolelih od gojaznosti u Evropi nikako se ne sme zaobici. Ponajmanje kada je rec o deci. U SAD-u je nedavno apelacioni sud vratio u proces slucaj, u kojem se najveci svetski gigant u proizvodnji brze hrane, MekDonalds, optužuje za zloupotrebu dece u svom reklamiranju. I dok se cini ociglediim da njihove kampanje idu za tim da svoje restorane prikazuju kao zabavna i vesela mesta s balonima, igrackama i klovnovima, odnosno - da ih deci ucine poželjnima bez obzira na hranjivu vrednost jelovnika, tu zloupotrebu (jer ne postoji nutricionista ili lekar koji bi hranu u restoranu za brzu hranu nazvao zdravom) teže je dokazati nego što se na prvi pogled cini.
Uticaj proizvođača i vlasnika restorana brze hrane na gojaznost
Ali to je Amerika, gde su advokati potrebniji i od lekara, jer mnogi jedva cekaju neku priliku za sudjenje kojim bi mogli od optuženih uzeti na milione, milijarde dolara. S druge strane, birokratska Evropa želi delovati preventivno, iako je jasno da je za to vec prekasno. Poverenik EU za zdravlje i potrošnju, Markos Kuprijanu, pre nekoliko dana, oštrom je diplomatskom inicijativom, upozorio proizvodjace i ponudace nezdrave hrane (pritom se ne misli samo na lance brze hrane, nego mnogo šire - smrznuta hrana i hrana sa raznim hemijskim dodacima, razne grickalice, bomboni i cokolade, gazirana pica...) da prestanu reklamirati svoje proizvode deci. Ukoliko to ne ucine dobrovoljno, glasio je ultimatum Markosa Kyprijanua, EU ce doneti zakone kojima ce ih u tome spreciti. Prema njegovim recima, takav potez je potreban kako bi se stalo na kraj epidemiji gojaznosti, a traže se ozbiljna obecanja i prihvatanje obaveza do kraja ove godine.
Dakle, od onih koji nezdravu hranu proizvode i prodaju preko prodavnica, ali i onih koji je pripremaju u restoranima, ne traže se nikakva konkretna dela, samo obecanja. Kyprijanu je izjavio da su pocetne reakcije industrije hrane "vrlo ohrabrujuce"...Ogromnoj birokratiji kao što je ona u Briselu zaista treba mnogo vremena da neke zamisli provede u delo, za šta su potrebni kompromisi i konsenzusi izmedu država-clanica i mnogih drugih interesa, zato je teško ocekivati da ce njegova upozorenja uplašiti industriju hrane i da ce se ona baš tako lako i svojevoljno odreci svog dela kolaca. EU ce verovatno doneti "platformu" s kojom ce uci u pregovore s industrijom i zdravstvenim institucijama, a u cilju smanjenja broja gojaznih ljudi. Medjutim, Kyprijanu je vec lepo zamolio kompanije koje proizvode ili prodaju nezdravu hranu da na proizvode uvedu jasnije deklaracije te da smanje privlacnost svojih reklama za decu i mlade.
Uticaj medija na suzbijanje gojaznosti
Neki mediji požurili su pozdraviti takve zahteve i doneli bombasticne najave o objavljivanju rata "fast fud" industriji, ali mogu li promene koje ce eventualno izazvati biti takvog obima da ucine išta konkretno u suzbijanju debljanja i, uopšte, pogoršanja "narodnog zdravlja"? Teško. U Sjedinjenim Državama, neke su reklame zbog pritiska javnosti vec izbacene ili prilagodjene. Ali ako se zna da su medu promoterima nezdrave hrane, na primer, MekDonaldsa i Pepsija - Džastin Timberlejk (Justin Timberlake) i Bijouns Knouls (Beyonce Knowles), najvece svjetske pop zvezde, može li se onda uopšte pricati o "smanjenju doživljaja"? Pokušajmo situaciju s brzom hranom (ili, kako joj neki tepaju - "džank fudom") uporediti s onom u industriji duvanskih proizvoda. Radikalne restrikcije u reklamiranju, oštri porast cena, zabranjivanje pušenja na javnim mestima i obavezno etiketiranje cigareta kao štetnih za zdravlje ipak su urodili nekim plodom. Mediji od ljudi stvaraju konformiste pa je percepcija pušenja kao socijalno manje prihvatljivog ponašanja dovela barem do zaustavljanja rasta broja pušaca. I sve to još nije dovoljno - neke zemlje vec su uvele, a neke razmišljaju o uvodenju još strožih restrikcija, prakticno getoizaciji pušaca.
Nezdrava hrana jeftinija od zdrave hrane
S druge strane, nezdrava hrana neuporedivo je raširenija, dostupnija pa i jeftinija od zdrave. Prodaje se cak i u školama, pobogu! U njen marketing ulažu se kolicine novca vece i od godišnjih proracuna nekih evropskih država, a deklaracije na nezdravoj hrani u ducanu razumeju valjda samo oni s doktoratom iz hemije. A dokazano je da nezdrava ishrana uzrokuje kardiovaskularne bolesti, moždani udar, dijabetes, neke vrste raka i još gomilu drugih boleština, cak više od cigareta i alkohola zajedno! Cini se li i vama da tu nešto nije u redu?
Nezdrava hrana uzrokuje gojaznost, bolesti srca i krvnih žila, dijabetes, moždani udar, odredjene vrste raka itd. Sve donedavno Evropljani su ismevali Amerikance kao "debelu naciju". Medjutim, epidemija gojaznosti ubrzo se tiho ušunjala i na Stari kontinent.
Statistika-gojaznost u Evropi
Procenjuje se da je danas 25 odsto dece u Evropskoj uniji gojazno i ta se brojka svake godine povecava za oko 400.000. Prema nedavnim istraživanjima u Italiji, cak je 36 odsto dece predebelo ili gojazno, a slicna je situacija u Velikoj Britaniji, Španiji, Nemackoj...Svako cetvrto dete u Evropskoj uniji ima ozbiljnih problema s debljinom, a medju glavnim uzrocima takve situacije su i velike "fast fud" kompanije, ciji je marketing usmeren upravo prema najmladjima. "Stvari su gore od naših najcrnjih predvidjanja", izjavio je Filip Džejms, predsednik Medjunarodne radne skupine za gojaznost te dodao: "Širenje ove epidemije ide sve bržim tempom i potpuno je izvan kontrole".
Uztoci gojaznosti
Naravno, radi se o vrlo složenom problemu koji je posledica modernog stila života u razvijenim zemljama, hiperpotrošackog mentaliteta, stresnog tempa svakodnevice i još mnogo toga... Ali uloga proizvodjaca nezdrave hrane i njihovih marketinških strategija u povecanju broja obolelih od gojaznosti u Evropi nikako se ne sme zaobici. Ponajmanje kada je rec o deci. U SAD-u je nedavno apelacioni sud vratio u proces slucaj, u kojem se najveci svetski gigant u proizvodnji brze hrane, MekDonalds, optužuje za zloupotrebu dece u svom reklamiranju. I dok se cini ociglediim da njihove kampanje idu za tim da svoje restorane prikazuju kao zabavna i vesela mesta s balonima, igrackama i klovnovima, odnosno - da ih deci ucine poželjnima bez obzira na hranjivu vrednost jelovnika, tu zloupotrebu (jer ne postoji nutricionista ili lekar koji bi hranu u restoranu za brzu hranu nazvao zdravom) teže je dokazati nego što se na prvi pogled cini.
Uticaj proizvođača i vlasnika restorana brze hrane na gojaznost
Ali to je Amerika, gde su advokati potrebniji i od lekara, jer mnogi jedva cekaju neku priliku za sudjenje kojim bi mogli od optuženih uzeti na milione, milijarde dolara. S druge strane, birokratska Evropa želi delovati preventivno, iako je jasno da je za to vec prekasno. Poverenik EU za zdravlje i potrošnju, Markos Kuprijanu, pre nekoliko dana, oštrom je diplomatskom inicijativom, upozorio proizvodjace i ponudace nezdrave hrane (pritom se ne misli samo na lance brze hrane, nego mnogo šire - smrznuta hrana i hrana sa raznim hemijskim dodacima, razne grickalice, bomboni i cokolade, gazirana pica...) da prestanu reklamirati svoje proizvode deci. Ukoliko to ne ucine dobrovoljno, glasio je ultimatum Markosa Kyprijanua, EU ce doneti zakone kojima ce ih u tome spreciti. Prema njegovim recima, takav potez je potreban kako bi se stalo na kraj epidemiji gojaznosti, a traže se ozbiljna obecanja i prihvatanje obaveza do kraja ove godine.
Dakle, od onih koji nezdravu hranu proizvode i prodaju preko prodavnica, ali i onih koji je pripremaju u restoranima, ne traže se nikakva konkretna dela, samo obecanja. Kyprijanu je izjavio da su pocetne reakcije industrije hrane "vrlo ohrabrujuce"...Ogromnoj birokratiji kao što je ona u Briselu zaista treba mnogo vremena da neke zamisli provede u delo, za šta su potrebni kompromisi i konsenzusi izmedu država-clanica i mnogih drugih interesa, zato je teško ocekivati da ce njegova upozorenja uplašiti industriju hrane i da ce se ona baš tako lako i svojevoljno odreci svog dela kolaca. EU ce verovatno doneti "platformu" s kojom ce uci u pregovore s industrijom i zdravstvenim institucijama, a u cilju smanjenja broja gojaznih ljudi. Medjutim, Kyprijanu je vec lepo zamolio kompanije koje proizvode ili prodaju nezdravu hranu da na proizvode uvedu jasnije deklaracije te da smanje privlacnost svojih reklama za decu i mlade.
Uticaj medija na suzbijanje gojaznosti
Neki mediji požurili su pozdraviti takve zahteve i doneli bombasticne najave o objavljivanju rata "fast fud" industriji, ali mogu li promene koje ce eventualno izazvati biti takvog obima da ucine išta konkretno u suzbijanju debljanja i, uopšte, pogoršanja "narodnog zdravlja"? Teško. U Sjedinjenim Državama, neke su reklame zbog pritiska javnosti vec izbacene ili prilagodjene. Ali ako se zna da su medu promoterima nezdrave hrane, na primer, MekDonaldsa i Pepsija - Džastin Timberlejk (Justin Timberlake) i Bijouns Knouls (Beyonce Knowles), najvece svjetske pop zvezde, može li se onda uopšte pricati o "smanjenju doživljaja"? Pokušajmo situaciju s brzom hranom (ili, kako joj neki tepaju - "džank fudom") uporediti s onom u industriji duvanskih proizvoda. Radikalne restrikcije u reklamiranju, oštri porast cena, zabranjivanje pušenja na javnim mestima i obavezno etiketiranje cigareta kao štetnih za zdravlje ipak su urodili nekim plodom. Mediji od ljudi stvaraju konformiste pa je percepcija pušenja kao socijalno manje prihvatljivog ponašanja dovela barem do zaustavljanja rasta broja pušaca. I sve to još nije dovoljno - neke zemlje vec su uvele, a neke razmišljaju o uvodenju još strožih restrikcija, prakticno getoizaciji pušaca.
Nezdrava hrana jeftinija od zdrave hrane
S druge strane, nezdrava hrana neuporedivo je raširenija, dostupnija pa i jeftinija od zdrave. Prodaje se cak i u školama, pobogu! U njen marketing ulažu se kolicine novca vece i od godišnjih proracuna nekih evropskih država, a deklaracije na nezdravoj hrani u ducanu razumeju valjda samo oni s doktoratom iz hemije. A dokazano je da nezdrava ishrana uzrokuje kardiovaskularne bolesti, moždani udar, dijabetes, neke vrste raka i još gomilu drugih boleština, cak više od cigareta i alkohola zajedno! Cini se li i vama da tu nešto nije u redu?