Kad je nastala štamparska presa


štamparska presa je uređaj za štampanje velikog broja kopija teksta na pravougaoni papir. Prva presa je inventirana 1041. godine u Kini. Presu kakvu danas poznajemo patentirao je 1450. godine nemac Johan Gutenberg. Gutenber je prvi počeo da koristi pokretna slova, koja su pojedinačno izlivena, kao i boju za štampanje na bazi ulja.

Originalna metoda štampanja je bilo blok štampanje na pojedinačne drvene blokove. Ova vrsta štampanja je najviše korišćena u Evropi za štampanje Bibilija.
Pre nego što su počele da se štampaju knjige su se ručno kopirale u manastirima ili u skriptarnicama. Dok je pojedincima trebala gotovo cela godina da ručno kopiraju jedan primerak Biblije, pomoću Gutenbergove štamparske prese bilo je moguće uraditi nekoliko stotina primeraka godišnje. Svaka stranica papira ručno se ubacivala, kao i raspored slova za svaku stranicu tako da je broj različitih stranica izrađenih dnevno bio vrlo mali.

Za samo tri godine Gutenbergova štamparska presa, bez obzira na otpor katoličke crkve, uzela je maha po celoj Evropi. Ovaj metod štampe se nije menjao skoro 300. godina sve do pojave industrijske revolucije. Pronalaskom štamparske prese na parni pogon od strane Friedrich Koenig-a i Andreas Friedrich Bauer-a 1812. godine, bilo je moguće ištampati oko 10.000 kopija jedne stranice na dan. Oni su prva dva modela prodali novinskoj kući The Times iz Londona 1814. godine. Kasnije su svoj prvi model usavršili tako da je sada bilo moguće obostrano štampanje istovremeno. Ovim je omogućeno štampanje novina većeg tiraža i široj masi ljudi. Od 1820. godine menjaju se standardi vezani za štampanje knjiga.

Sredinom XIX veka, pojavom rotirajuće prese patentirane 1843. godine u SAD od strane Richard M. Hoe-a, bilo je moguće štampanje milionskog broja kopija jedne stranice na dan. Pokretna slova predstavljaju jedan od najvećih pronalazaka prošlog milenijuma.





Search