Ribe u okolini koralnih grebena
Koralni
grebeni predstavljaju staništa mnogih najlepših riba sveta. Medjutim,
još uvek se sa sigurnošću ne može reći zbog čega su ribe koje žive u
okolini koralnih grebena tako lepih boja.
Postoji nekoliko
teorija o rešenju ove misterije. Ona koja je najrasprostranjenija
govori da su one takvih boja zbog toga što na taj način mogu lakše da
se sakriju ili uplaše neprijatelje, kao i da bi lakše privukle partnera
za parenje.
Ova teorija ima svoju potporu ako se uporede
boje koralnih grebena i riba koje žive u njihovoj okolini. Nailazi se
na zaključak da veliki broj riba ima istu ili sličnu boju onoj koja
dominira na koralnom grebenu. Ova vrsta kamuflaže im omogućava da
postanu gotovo nevidljive za neprijatelja, ali i za svoje žrtve koje
naizgled bezbedno plivaju po vodama oko grebena. Negativna strana
ovakvog stanja je ta da ribe koje su svojim bojama još uvek nedovoljno
prilagodjene bojama koralnih grebena postaju ugrožene.
Treba
imati u vidu i to da se prirodne boje nekih riba menjaju u vodi, zbog
prelamanja Sunčeve svetlosti u vodi, ali i zbog boja koje emituju sami
grebeni. Tako na primer, riba tamno crvene boje na dubini od svega 20
metara postaje crna. Ovo se dešava ako čovek posmatra takve ribe.
Medjutim,
mnoge vrste riba imaju više receptora za prijem boja u svojim očima od
čoveka, tako da se čovek smatra potpunim daltonistom u vodi, ako se
uporedi sa ribama. Istraživanja su pokazala da i ribe grabljivice u
vodama oko koralnih grebena imaju sličan vid ljudskom i da su one na
taj način uskrećene da vide ono što vide njihove potencijalne žrtve. U
ovome leži objašnjenje teorije da boje riba omogućavaju istoj vrsti da
nadje partnera zahvaljujući istoj boji tela, a da u isto vreme ostanu
nevidljive za neprijatelje.
Postoje ribe koje menjaju boje
poput kameleona. Ta promena boje kod nekih vrsta može biti trenutna, a
kod nekih traje po nekoliko sekundi. Neke vrste menjaju svoje boje u
zavisnosti od toga da li je dan ili noć. Na kraju, postoje i vrste, kao
što je riba papagaj, koje menjaju boju zavisno od pola. Ove ribe imaju
mogućnost i da promene pol, da bi se održala vrsta, a uporedo sa
promenom pola ide i promena boje. Neke vrste, poput ribe leptira imaju
crne fleke na repu, koje onemogućavaju grabljivice da shvate gde je
ovim ribama rep, a gde je glava. Sve ove ribe najčešće žive u okolini
koralnih grebena.
Tako se postavlja pitanje da li na boje
ovih riba utiču boje koralnih grebena i sami koralni grebeni, ili je to
slučajnost da ribe ovakvih boja najčešće žive u okolini koralnih
grebena. Ako pogledamo ostale vrste riba u otvorenim vodama ili u
slatkim vodama, videćemo da one nemaju ovako širok spektar boja na
sebi. Mala je mogućnost da je to slučajno.
Medjutim, ostaje
misterija koja će se u budućnosti istraživati i koja će biti misija
mnogih naučnika, a koja će proširiti polje znanja ljudske civilizacije.