Planeta Zemlja

Prema udaljenosti od Sunca Zemlja je treća planeta. Najteža je u odnosu na stenovite planete ( džinovske gasovite planete, kao Jupiter, još su teže), i ima najveću gustinu od svih planeta Sunčevog sistema. Ona je prečnika 12 756 km (ili 1/109 od Sunčevog), mase 333 000 puta manje od mase Sunca i četiri puta veće gustine od Sunčeve. Zemlja je obavijena atmosferom, čija gustina opada sa visinom. Hemijski sastav atmosfere blizu površine je: 78% azot, 21% kiseonik i 1% ostalog. Hemijski sastav se menja sa visinom. Do visine od oko 50 km sastav atmosfere je vrlo homogen. Ugljen-dioksid, vodena para i ozon, kojih ima u vrlo malim količinama, igraju značajnu ulogu u upijanju Sunčevih i Zemljinih zračenja omogućavajuci tako život na Zemlji.

Zemlja se sastoji iz niza koncentričnih slojeva. Postoje tri glavne zone, od kojih svaka ima svoje hemijske i fizičke odlike: unutrašnje jezgro okruženo omotačem koji je okružen korom. Čvrsta kora na kojoj živimo predstavlja samo 1,5 % ukupne Zemljine zapremine.

U svakoj tački Zemljine lopte, u vazduhu ili pod zemljom, igla kompasa zauzima određen pravac. Znači da postoji prirodno magnetno polje vezano za Zemlju: Zemljino magnetno polje. Zemlja se sastoji iz tesno spojenih slojeva koji se razlikuju po svojim fizičkim i hemijskim osobinama i koji se ne ponašaju jednako u toku rotacije. Ova razlika u ponašanju izaziva elektronske struje u jezgru: to je prirodni dinamo odgovoran za magnetno polje. Osa Magnetnih polova ne poklapa se sa osom geografskih polova, već sa njom zahvata ugao od oko 11 stepeni. Magnetno polje štiti Zemlju od sunčevog vetra.

Zemlja ima jedan prirodan satelit-Mesec i dva oblaka od gasa i prašine u tzv. Laplasovim tačkama, 60 stepeni ispred i iza Meseca, na njegovoj putanji oko Zemlje. Oko Zemlje na orbitama je i više od 6000 veštačkih satelita ili njihovih delova.